Većina ljudi pogrešno tumači ovaj pojam. Misle da je sloboda nešto poput piti, pušiti, spavati s kim stigneš, skidati se go usred parka... To nije sloboda... To je nemoć da središ svoj život i nedostatak hrabrosti da se vežeš na pravi način , a pritom ostaneš ili čak postaneš zaista slobodan. Slobodan si kada su ti um i duh slobodni. Ja se, na primer, nikada nisam osećala slobodnijom nego sada, kada sam majka i supruga. Moj sin i suprug me i jesu učinili boljom i izvukli ono najlepše iz mene, moje pravo ja. Veliku ulogu u mojoj slobodi igra moja porodica. Podržavaju me u svemu što radim i to mi mnogo znači i daje dodatnu snagu kada ponekad zastanem. Prošla sam zaista sve i svašta u životu, pravi rock and roll. Valjda baš zbog toga naučih da cenim ono što imam u životu, ono najlepše i najbitnije, a naučih i da to treba negovati. Shvatila sam i " veliku istinu " - ne treba uvek svi da razumeju nešto što uradim, glavno da ja i meni bliski ljudi to razumemo. Ja sam prilično glasna i jasna osoba i kažem šta mislim. Na pitanje " Šta si pod tim mislila ?" odgovaram " Upravo to što sam rekla, ni manje, ni više", valjda ljudi nisu navikli da nemate zadnje namere kada govorite... Ljude prihvatam onakve kakvi jesu ili ih pak ne prihvatam uopšte . Daću vam jedan dobar savet : okružite se pozitivnim stvarima u životu, a naročito pozitivnim ljudima, koliko god je to moguće. Energetske pijavice pothitno izbaciti iz života. Na slobodi misli i duha treba raditi. Mi odrasli često zaboravimo na šesto čulo koje smo imali kao deca. Tu i leži cela tajna... Ne dozvolite nikad da dete u vama odraste previše, nikad ne dozvolite da potpuno zamre. Negujte ga, igrajte se , dozvolite i svojoj deci da vas nečemu nauče, možete se iznenaditi prijatno. Ne zaboravite da uživate u životu i da živite punim plućima .Neće vas niko zbog toga kazniti.Ponekad mi je baš tužno kada gledam osobe kojima je na primer najveći prioritet u životu ultimativna mršavost. Kao da je ona preduslov za sreću. Ne treba ni objašnjavati koliko je to plitko. Dok se ne pomiri sam sa sobom, čovek nikada ne može biti srećan i zadovoljan. Naravno da ne treba biti ni kit, zato što to utiče na zdravlje, ali isto tako na njega utiče i insistiranje da budete vešalica za odeću .Ne oklevajte da se oslobodite nepotrebnih stvari, a naročito nepotrebnih ljudi. Potrebno je mnogo rada, hrabrosti i snage da budemo istinski slobodni, ali sloboda nije nedostižna, samo je nekima dalja nego drugima... Bez obzira na to u kakvim vremenima živimo, svaki dan možemo nešto da učinimo da ovaj svet bude bolji, makar da mi budemo bolji, za zlo opravdanja nema. Jednostavno je.
Ljudmila Janković Gubik živi u prelepom malom gradu austrougarskog stila koji se zove Senta. Prvenstveno je majka i supruga, kako sama kaže, na čemu joj se posebno divim s obzirom da je Ljudmila jedna veoma ostvarena, ambiciozna i uspešna žena. Svoju porodicu stavlja na prvo mesto, a zatim činjenicu da je profesor engleskog jezika, novinar sa svojom emisijom na TV-u, poliglota, pevačica, bloger i umetnica. Voli muziku ,umetnost uopšte, parfeme, neobičan nakit, kulinarstvo i putovanja.
Hmmmm, teško, jako teško. Često razmišljam o pojmu slobode, pitam se "da li sam slobodna?", "šta mogu još učini kako bih slobodnija?" u stalnoj sam nekoj potrazi za pravim odgovorima. Za mene je sloboda da budem ono što jesam, da volim, da živim po mojim merilima i vrednostima, da praktikujem svoju veru, da ne budem isuviše vezana za stvari, da se oslobodim ljutnje, gorčine i nezadovoljstva. Slobodan je onaj čovek koji je zadovoljan onim što ima, onaj koji sve deli sa drugima, širi radost i pozitivnu energiju, neusiljen je, svoj je , autentičan, ne zavidi nikome i zahvalan je na svim blagoslovima i darovima.
Ja sam inače nalazim na tom putu, u pokušaju sam da pronađem sebe, moje autentično "ja", da otkrijem kako da budem ono što jesam, pa samim tim da naučim da budem...slobodna. To nije lako, s obzirom da od malena naši roditelji i sredina imaju određena očekivanja kada smo mi u pitanju, a čovek uvek nekako pokušava da se prilagodi željama i prohtevima drugih, trendovima, modi, zahtevima okoline, pa negde na tom izgubi sebe, ustvari...zaboravi na sebe i na ono ko je.
Volela bih da mogu naučiti da više verujem svojoj intuiciji, mislim da bih tako bila slobodnija. Ne bih se mnogo obazirala na druge i njihova očekivanja. Naravno, pritom ne mislim na mog muža i decu, oni će uvek meni biti na prvom mestu. Želela bih da budem manje stroga prema sebi, opuštenija, da manje osećam grižu savesti kada poželim da uradim nešto za sebe. Ne sputavati kreativnost, ne adaptirati je na druge, pronaći svoj glas, "ne prodati se" zarad uspeha. Htela bih da se oslobodim viška stvari (u tome sam jako mnogo napredovala), da negujem prijateljstva koja me ne obavezuju, već koja mi ulepšavaju i oplemenjuju život, želim da oprostim, prevaziđem i krenem dalje...to jedini put ka slobodi. I kreativnost! Da, da!
No comments:
Post a Comment