Letnje čitanje

Sećam se sebe pored otvorenog prozora na stolici od pruća; tu je činija sa tek ubranim šljivama i knjiga u mom krilu dok slušam šuštanje krošnje oraha na blagom, letnjem povetarcu. Letnje raspuste sam provodila u kući na selu, blaženo srećna što sam daleko od cementa i vreline grada, udubljena u svet reči i slika koje sam maštala tako pomno i uporno...čitajući. Gornji sprat kuće je bio pun knjiga koje su moji roditelji kupovali tokom godina. Satima bih bila potpuno zaokupljena "Velikim Getsbijem", "Orkanskim visovima", "Nepodnošljivom lakoćom postojanja", senzualnošću "Rimljanke" i mnogim ljubavima Brižit Bardo. Čas sam u svojoj glavi izluđivala zgodne Italijane,čas sam volela Hitklifa, onda sam plesala bosa na plaži San Tropea, pa živela boemski život sa umetnicima Pariza kojima sam pozirala gola ili bila razmažena bogatašica u ogromnoj, beloj vili negde na Long Ajlandu- mogla sam biti bilo gde i bilo ko. U toj kući sam pod utiskom knjiga pokušala da napišem moj prvi roman. Sećam se da je počinjao oproštajnim pismom mlade žene koja je rešila da oduzme sebi život zbog izgubljene ljubavi. Kako krajnje detinjasto i dramatično zvuči! Tada su tragedija i očaj, u mojoj nezreloj glavi, imali romantični prizvuk. Bilo bi zabavno danas pročitati to "remek-delo".

Mogu reći da sada, nažalost, ne mogu osetiti tu predanost, otvorenost i ono istinsko uživanje dok čitam neku knjigu. Ne znam da li su tada bili u pitanju mladalačka radoznalost, svežina uma, činjenica da smo imali vremena na pretek, ali knjige su bile neka vrsta ulaska u sam raj. Da, to je prava reč. Raj. Ja i moje drugarice iz komšiluka smo međusobno razmenjivale knjige umesto današnjih ispraznih sms poruka i lajkova na facebook-u. Čitanje Nabokove "Lolite" je bila prava, tajnovita zavera protiv odraslih, nešto samo "naše". Kikotale smo se čitajući "začinjene" delove, diskutovale o utiscima i pravile se lude svaki put kada bi neko od roditelja ušao u sobu. Nakon razmene, na brzinu bismo pozdravile jedna drugu i svaka bi bukvalno trčala svojoj kući, svom malom kutku pored prozora, stolici od pruća i voću, jedva čekajući da otkrije jedan novi svet i doživi još jednu životnu dramu.

Volela bih da mogu biti dovoljno skoncentrisana i udubljena u svet reči, ali nadražaji koji me okružuju sa svih strana, kao što su TV, internet, telefon, deca izazivaju neku vrstu nemira i nervoze koje me sprečavaju da se potpuno predam knjizi. Da li se i vama to dešava? Osećaj za dramatiku je zamenila želja za mirom, kako u literaturi, tako i u životu. Lakše je pročitati članak u novinama ili časopisu, lakše je pogledati sažvakanu epsku ljubavnu priču na DVD-u nego posvetiti se laganom uživanju i ushićenju čitanja iste. Da li se sećate knjiga koje ste čitali za vreme letnjeg raspusta, onda dok ste bili još uvek "slobodni" od računara, televizora, mobilnih telefona? Kako isključiti te nadražaje iz života i vratiti se rečima "koje mirišu" i imaju dušu? Volela bih naučiti...