Saturday, 4 November 2017

Istina je da...

Istina je da su mi reči "nedostaju mi dok spavaju" potpuno strane, jer otkad ujutru otvorim oči ja jedva čekam da ponovo odu na spavanje i da napokon odahnem.


Istina je da mi "prisutnost" nije prednost niti vrlina, prečesto sam u mislima negde gde nema dece, negde gde sam potpuno sama.

Istina je da jedva čekam ponedeljak kako bi napokon  ponovo išli u školu.

Istina je da plaćam privatne časove srednjoj kćeri kako ne bih potpuno izgubila razum.

Istina je da bih volela da imam kome da ih "uvalim", nekoga da maksimalno iskoristim i pretvorim u džabe bejbi sitere.

Istina je da mi je friz prepun zamrznutog peciva i da se koristim mnogim prečicama.


Istina je da nema dovoljno sati u jednom danu za sve knjige koje želim da pročitam, za sve filmove koje želim da odgledam, sama, na miru, u tišini.

Istina je da su youtube i slatkiši moj spas, koristim ih kao sigurnu vaspitu metodu, za ucenu najčešće, moj način da pronađem mir kada mi je potreban.

Istina je da sam čula za Montesori, ali nikada se nisam potrudila da nešto više saznam o tome.


Istina je da mi deca bacaju đubre,  brišu ogledala i sami sebi prave sendviče.

Istina je da mrzim plastelin, tempere, vodene bojice, pa verovatno moja deca se nikada neće dovoljno kreativno izraziti.

Istina je da moja deca znaju ko je Madona, ali ne znaju ko je Mocart.

Istina je da se previše obazirem na sitnice, a ne na ono što je zaista važno.

Istina je da previše vičem, a premalo grlim.

Istina je da mrzim da ih vodim u park.



Istina je da zavidim ženama koje imaju čitavu svitu ljudi koji im pomažu.

Istina je da se zbog toga osećam kao da nisam vredna takvih ljudi u mom životu.

Istina je da mi nešto raste ispod sudopere,

istina je da da ima trulog povrća u frižideru,

istina je da danas nisam otišla na pijacu,

istina je da se ne sećam se jesam li jutros oprala zube,

istina je da mi je Netflix najbolja prijateljica.


Istina je da pored sveg haosa, padova, suza, nervoze, loma, prljavih sudova,  brda veša, svađa i nesavršenstva, ja i dalje volim naš život, učim da manje brinem o tome šta drugi misle,a  da više sebi dajem dozvolu i slobodu da budem ono što jesam, kao majka, kao osoba.


Molim vas, oh molim vas, recite mi da nisam jedina.

Tuesday, 31 October 2017

Kako da se osećate "kao čovek" čak iako ste nezaposlena mama?

Ako ste nezaposlena majka bilo po izboru, bilo sticajem životnih okolnosti, sigurna sam da se i vama neretko javljaju misli tipa: "Ne osećam se kao žena", "Vidi na šta ličim", "Nemam vremena ni za šta". Uveravam vas da postoje načini da odagnate te misli, da se osećate bolje, lepše i produktivnije čak iako ste nezaposlena žena, čak i onda kada najviše vremena provodite u vašem domu.
Biti nezaposlena majka koji provodi najviše vremena u kući ume da se oseti kao da je izgubila svoj identitet i ličnost. Ništa ne brinite, niste same!




Sećam se kako mi je moja teta Mira često govorila: "Nema ništa goreg od toga da se probudiš ujutru i nemaš razloga da se obučeš i izađeš iz kuće". I potpuno razumem da se neke od vas isto tako osećaju, ali ja vam  kažem da je sve stvar stava i načina na koji gledate na sebe i svoj život.  Ja lično na moju svekodnevicu gledam kao na POSAO. Za mene jeste posao ustati ujutru, napraviti doručak, spakovati užine, ispratiti, očistiti kuhinju, napraviti mleko za najmlađeg, nahraniti ga, oprati, obući, namestiti krevete, pustiti mašinu, umestiti hleb, skuvati ručak, organizovati naš dan tako da imamo vremena za šetnju, igru, hobi.  POSAO je pratiti svačije obaveze i raspored, pomagati u domaćim zadacima, utešiti, ohrabriti, zagrliti, obrisati suze, saslušati. Zbog toga što moju  brigu o porodici i domu tako shvatam, pokušavam da se i tako ponašam. Ulogu žrtve i mučenice sam odavno odbacila. To naravno ne isključuje umor, nervozu i stres, ali uz određene promene u navikama, sva ta negativna osećanja su se znatno umanjila. Evo nekoliko mojih navika koje mogu i vama pomoći da se "osećate kao čovek" čak iako ste nezaposlena žena:


1. Naspavajte se. Znam da vam zvuči kao bajka, ali pokušajte da odspavate najmanje 7, a najviše 9 sati u toku noći. Za mene to znači da uveče moram leći pre ponoći pošto ujutru ustajem u 7h, a kada uspem da legnem oko jedanaest, onda sam "na konju". Neretko se desi, kada ne uspem da odspavam onoliko koliko mi je dovoljno, da otpratim decu u školu i da se vratim u krevet na nekih sat vremena dremke. Kada ustanem odmorna i osvežena, iman dovoljno energije za svakodnevne izazove. Kada sam neispavana, dan mi prođe u magli, a nervoza u kući je više nego osetna. 

2. Obucite se tako da ste u svako doba spremne da izađete iz kuće.  Pidžame su za spavanje, a neoprano lice i zubi su nedopustivi. Ukoliko mi dan počne u pidžami, ako ne uložim nikakav trud u to kako izgledam, dan  mi protekne u samosažaljevanju. Kada sam sebi "bljak", sve mi je bljak. Obucite nešto udobno, ali lepo (udobne pantalone ili helanke, bluzu ili finu majicu), "nabacite" malo šminke, stavite minđuše, maramu oko vrata, bilo šta što vas čini da se osećate sređenije neko obično. Malo parfema takođe čini čuda.



3.  Pronađite nekoliko minuta za sebe da zapišete svoje misli, da meditirate,  nekoliko trenutaka za molitvu ili par stranica omiljene inspirativne knjige. Osim toga što ulaganje u naš spoljašnji izgled ume da promeni  našu svakodnevicu na bolje, ne smemo zapostaviti naš duh, naš um. Pružiti sebi malo duševne hrane u toku dana je neminovnost: ohrabrujuće reči iz Biblije, sređivanje naših misli putem pisanja ili meditacije, afirmacije, citati, inspirativni redovi iz knjige, sve to nas ulepšava iznutra, menja raspoloženje, čini da se osećamo kao da nismo samo roboti koji obavljaju kućne poslove, već duhovna bića.



4. Imajte hobi. I nemojte samo tvrditi da ga imate, već zaista uživajte u njemu, praktikujte ga svakoga dana. Moj hobi su pisanje, kulinarstvo, učenje jezika, filmovi, serije i sve to obavezno uključim u svoj dan. Par  napisanih redova na blogu, fejsbuku ili Instagramu mi pomažu da se kreativno izrazim, da podelim svoje misli i to je nešto što  mi pruža veliko zadovoljstvo. Volim da isprobavam recepte, da listam kuvare, obilazim blogove, da delim tu moju strast sa svojom porodicom putem  kuvanja. Gledajući vlogove, čitajući članke na internetu i knjige usavršavam svoj engleski, francuski i grčki. Moj um je uvek aktivan, stalno nešto novo naučim i to me svakako čini da se osećam mnogo više od "samo domaćice". Volim da pratim nova filmska ostvarenja, serije i popularnu muziku. To je hobi koji delim sa svojim mužem, tako da je to nešto što nas zbližava i nešto što menja našu "dosadnu" svakodnevicu.



5. Isplanirajte dan unapred.  Zapišite sve ono što želite da uradite u toku dana i...zaboravite na to. Planiranje je super, ali ono što nas čini da se osećamo neefikasno, bezvredno i loše je kada ne uspemo da uradimo sve ono što smo sebe ubedile "da moramo". Ja umem biti jako zahtevna i neretko umem sebe iscrpiti preteranim radom i očekivanjima. Sada? Okvirno i grubo zapišem koje su obaveze mojih ukućana o toku dana i vodim sa na osnovu toga. U suštini se vodim se sistemom koji se zove automatizovanje svakodnevnih obaveza koji me oslobađa pokušaja da sve poslove uguram u jedan dan.


6.  Slušajte svoje telo. Odmorim kada mi telo kaže "stani". Kažem "ne" kada je to stvarno ono što želim reći. Pojedem slatko kada mi se jede slatko. Jedem kada sam gladna, popijem vodu kada sam žedna. Osamim se kada mi je potrebna tišina.  Prošetam kada mi se šeta, legnem kada ne želim ni da hodam. Neka se svi oko mene snađu kako umeju i znaju, neka svet za trenutak stane. Dajem sebi oduška. Pružam sebi ljubav kako bih volela druge, i kako bih se osećala "kao čovek". 

7. Nemojte biti rob kuhinje. Biti nezaposlena majka ne znači da vaša kuća mora stalno da blista ili da svakoga dana na stolu mora da se nađe neko komplikovano i gurmansko jelo. Isplanirajte obroke i kupovinu tako da ne morate svaki dana ići u prodavnicu ili kuvati svakoga dana drugo jelo. Kuvajte duplo i zamrznite, ili pokušajte minimalistički pristup planiranju obroka koji meni itekako olakšava život. Takođe, smrznuto pecivo ili iz pekare, gotova jela, naručena pica, restoran, ručak kod mame ili svekrve nije samo privilegija zaposlenih žena. Prečice, pomoć, olakšice su neophodne čak i za nezaposlenu mamu.



To su neke od navika koje pokušavam da uključim u moj život, ponekad uspešno, ponekad ne. Ipak, ovim nikako ne bih htela da vam nešto nametnem, ali ako vam se nešto od ovih navika učini kao dobra ideja, možda je prava prilika da je uvedete u vaše svakodnevicu, naročito ako ste majka koja provodi po ceo dan u kući sa decom. Iskrojte ove savete po vašoj meri i zapamtite: vi najbolje znate šta je dobro za vas. Niko drugi. 

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails